Karmen
Soba je topla, drva pucketaju u vatri,
stojim pored prozora sa šoljom tople kafe u ruci,
ispijajući je lagano uz zvuke Krutoja,
posmatram kako napolju sneg pada,
a pahulje se lelujaju sasvim nežno,
kao da sa mnom slušaju:
"Ты в моем Сентябре".
Osmeh na licu, ljubav u srcu, ti u mislima,
moja zalutala devojčice u telu odrasle žene,
tvoj stidljivi pogled koji beži u stranu,
svaki put kada gledam te duže,
Karmen,
ostala je slika zapisana u vremenu i sećanju:
pahulje snega zalutale u tvojoj kosi koje traže put,
naši pogledi na tren dugi kao večnost,
tvoj poljubac utisnut u moj dlan,
drhtaj tvog tela dok si u mom zagrljaju.
Нема коментара:
Постави коментар