Srce promenljive klime
Noćas sam, opet, tužan bio,
sa izvora istine gorko piće pio,
a istina boli kao sam vrag,
shvatih da više nisam joj drag.
Sad je drugi tamo gde sam bio
kada sam o ljubavi večnoj snio,
u njenom srcu promenljive klime,
gde je nekad pisalo moje ime.
Sada drugog voli kao nekad mene,
gleda ga očima koje lepotom plene,
srce joj ljubavi kao šminku menja,
ni za koga ona nema sažaljenja.
Нема коментара:
Постави коментар