Dve rane
Dve rane mi srce peku,
dok suze se slivaju niz reku:
prva rana zbog propale ljubavi naše,
pa sad život provodim uz čaše,
druga rana još bolnija
što odvede jedinog sina.
Na rastanku sam za njim suze lio,
to ti nikad nisam oprostio,
uzeti mi sina - to nisi smela,
ako si me ikada volela.
Nije meni krivo što na majku liči,
sve šta imam svome sinu ću dati,
ali žalim što nisam sa njime
da mu kažem: "Sine, zagrli me".
Nemoj sina skrivati od mene,
ne daj da mi život bez njega vene,
volim ga više od svega,
kaži mu da tata misli na njega.
P.S.
Ovo je "moja" prva pesma koja je igde objavljena. Inače, sa originalom je moj tadašnji ortak došao kod mene... Ja tada još nisam bio pesnik, dok je on redovno škrabao pesme i slao "Saboru", ali nikako da objave neku njegovu pesmu... Kada je hteo da pošalje original ove pesme, ja sam mu rekao: "Brate, ova pesma je super, ali si je ti sranje napisao. Je l' mi daješ dozvolu da je obradim i da pošaljem svoju verziju, pa da vidimo čiju će objaviti?" Pristao je. Moja verzija je objavljena, njegova nije. Tada sam ukapirao da mogu biti stihoklepac. :) Od tog trenutka ja krećem da štancujem pesme. U svakom drugom-trećem broju pojavljuje se moja pesma. Kada su objavili moju petu pesmu, mom ortaku su objavili njegovu prvu... I kada se "Sabor" "ugasio" imao sam jedno 5 puta više objavljenih pesama od njega. Eto, zahvaljujući njemu, ja postadoh pesnik.
Нема коментара:
Постави коментар