Moja prva misao
Ti si moja prva misao ujutru
i ona koja me na počinak isprati,
svaki dan je sa tobom čaroban,
a svake noći bez znanja da ćeš me sačekati u snovima
znam da ne mogu zaspati.
Znaš, zbog tebe mi je krivo što naši životi ne traju večno,
da bismo mogli da proživimo sve svoje snove.
Na kraju kada se smirimo u zagrljaju
i pomislimo da ne ostaje ništa više,
kada osetimo mir i svežinu,
kao što su zvuci tišine posle kiše,
nasmešimo se jedno drugom,
jer znamo da naši snovi,
poput kosmosa, nemaju svoj kraj.
A, kada pogledam tvoje oči,
zvezde naspram njih gube svoj sjaj,
kada pogledam tvoje rumene usne,
znam da bi se ruže pored njih stidele da cvetaju,
a tek kada dodir tvojih usana
u meni probudi strast,
znam da mojoj erupciji zadovoljstva,
nije ravan ni vulkan.
Oni trenuci kada si u mom zagrljaju,
i samo slušamo jedno drugog kako diše,
znam da vrede više od milion izgovorenih reči.
Tvoj topli pogled govori
da je moja adresa ispod tvoje kože
i znam da sve one misli,
koje se pojave u nanosekundi u mojoj glavi,
a zatim nestanu u beskraju kao da ih nije ni bilo,
jer ih ne izgovorim da ne bih prekinuo magiju tišine,
ne mogu opisati ono šta ti sama osetiš
u mom zagrljaju i vidiš u mojim očima.
Нема коментара:
Постави коментар